Strastveni ribolovac Pavle Ljutić, iz Vojnog Sela, u blizini Plava, na obalama Plavskog jezera ističe da je jezero u pravom smislu njegov život, njegovo „dobro jutro”, svaki početak i kraj.

-Živjeti na obali jezera, a ne zavoljeti ribolov je gotovo nemoguće. Ribolovom se bavim od svoje desete godine. Kao što je slučaj kod mnogo drugih ribolovaca prve korake naučio sam uz svog oca, koji je takođe strastveni ribolovac. Često odlazeći zajedno u ribolov, kupio sam mnoge „cake” i naoružavao se iskustvom za ribolov gotovo svih naših slatkovodnih riba u ovom kraju. Međutim, najviše volim da u ribolov idem sa svojim bratom od strica Dejanom, sa kojim dijelim mnoge životne stavove, a neka od nezaboravnih ribolovnih doživljaja i avantura su se često dešavale kada smo nas dvojica bili u ekipi. Pošto je na Plavskom jezeru gotovo nemoguće loviti sa obala, osim na par mjesta, primorani smo graditi ili kupovati čamce. Za mene to nije naročiti problem jer mi je stric vrhunski graditelj drvenih čamaca. Ribolov sa čamca je na neki način spektakularan i svaki put poseban, mada nije preporučljiv za početnike jer zna da bude jako opasan za vreme trajanja vremenskih neprilika, najčešće izazvanih iznenadnim ljetnjim vremenskim nepogodama. Što se tiče polaska u ribolov, on predstavlja za mene pravi mali ritual, gotovo da ne mogu da spavam prije odlaska zbog nagomilane doze adrenalina – pojašnjava Pavle Ljutić.

Otkriva i koje mu je omiljeno doba za ribolov.

-Omiljeno doba dana za ribolov je period uz samo svitanje ili u sumrak, kad najmanje ima vjetra koji osim što otežava ribolov, otežava i adekvatno upravljanje lakim drvenim čamcem. Što se tiče ribe, naša omiljena riba na jezeru je autohtona vrsta jezerske pastrmke blatnjača, koja je izuzetan borac kada se nađe na štapu. Što se tiče gabarita njen maksimum ne prelazi 15 kilograma. Pored blatnjače, tu je naravno „naša slatkovodna ajkula’’- štuka, koju takođe lovim sa izuzetnim merakom, po sistemu „uhvati-pusti” - kazao je on. Štuka je riblja vrsta koja obitava jedino u našem Plavskom jezeru u čitavoj Crnoj Gori i zakonom je zaštićena vrsta.

-U jezeru takođe ima krupnih mladica, ali moja iskustva i iskustvo moga brata Dejana u ribolovu na ovu ribu kolosa su veoma mala. Pored jezera, vrlo rado posjećujem ledenu ljepoticu rijeku Ljuču, koja protiče na par stotina metara od moje kuće i koja se uliva u Plavsko jezero. Na njoj sam naučio svoje prve zabačaje i ulovio prvu ribu. Na Ljuči isključivo lovim samo sa mušičarskim priborom. Uglavnom preferiram suvu mušicu koja lagano plovi na površini ledene vode čekajući da za njom iz modrih dubina krene i zgrabi je neki kapitalni lipljen kojih još ima u izobilju i koji su ovu rijeku napravili poznatom i van Crne Gore. Lipljen je moja omiljena rječna riba takozvani „lisac” koju je jako teško prevariti i potrebno je dosta nadmudrivanja i iskustva da bi se prevario neki kapitalac. Mušičarenje je moja omiljena tehnika ribolova, pored toga sam i varaličar. Volim zabaciti vobler kraj lopura i očekivati iznenadni napad od zubate kraljice štuke – kazao je, između ostalog, Ljutić. Prilikom varaličarenja, ističe on, koristi razne vrste i modele varalica: plastične, silikonske, metalne...

-Ili neke od onih, što bi rekao moj brat Dejan, „mrtva riba bi ga uzela”. Sezona na jezeru počinje u samo proljeće otvaranjem 1. aprila, a završava se prvog oktobra, što mi teško pada. Pripreme za početak sezone su mi veoma drage, jer sa njima počinju i pripreme čamca za ribolov. U to spada farbanje i dotjerivanje daske i provjera izdržljivosti čamca. Kada se to sve završi nosim ga sa bratom u jezero kako bi se daska skupila (zabrekla) da ne bi čamac propustao vodu. Potrebno je od prilike nekih sedam dana za tu vrstu pripreme, a onda može početi krstarenje i ribolov. I, naravno, tada ponovo kreću najljepši ribolovni snovi i avanture sve do oktobra – zaključuje on.

S.B.Murino

---